Tradicionalno strelicarstvo

O izradi luka...

 


 

- da bude udoban za rukovanje, ne udara po podlaktici, nema handshock itd.
- da je adekvatno finisiran da ne bi reagovao na spoljne uslove. Ovo podrazumeva zamascivanje i voskiranje luka uglavnom, da bi mu se vlaga odrzala na optimumu.

 Izrada Dugog Slovenskog luka, izrađivnog na našim prostorima tekla je u nekoliko faza, a delimično izrađen luk, morao se sušiti i do nenkoliko godina pre završne obrade.

 

Prva faza je svakako bio izbor drveta, tražio se prav jasen, debljine najmanje onoliko koliko dve ruke mogu da obuhvate.Zatim se prateći prirodno savijanje drveta obrađuju na željeni oblik tri strane luka, osim spoljne strane na kojoj se ostavlja kora. Iako estetski ne izgleda naročito efektno, ova kora ne sme se sa spoljašnje strane luka-one okrenute od strelca uklanjati, jer ova strana trpi najveća isteazanja, i da se kora ukloni, sigurno bi došlo do pucanja luka.Ostalo je stvar osećaa i takta, ništa ne ide na silu. Drvo koje se obrađuje učvršćuje se na streličarskog konja-drvenu napravu, a obrađuje se ili dugim nožen, ili makljom, izuzetne efektivnim nožem, koji ima dva rukohvata, i pola posla je gotovo.Proces sušenja traje najmanje jednu godinu.

 

 

Tetiva se izrađuje od konoplje, koprive, ili životinjskih creva.Iako naizgled prost komad ižeta, ona mora da izdrži velika dinamička naprezanja, te je nije jednostavno izraditi, čak šta više, iako je proces krajnje jednostavan, upredanje tri po tri niti u uže nije.Potreban je velika veština da bi se to prvilno uradilo, jer ne zaboravite, uže je jako kao zbir svih niti koje ga čine, a lanac samo kao najslabija karika. Pucanje tetive rezultira u najvećem slučaju lomom kraka luka i teškim povredama strelca, dok otpuštanje tetive bez strele izaziva njeno momentalno pucanje kao i lom kraka luka.Tetiva se izrašuje kao prosta omča bez čvora, prepletom niti kraja užeta sa sredinom, a sredina tetie ojačava se svilenim nitima ( ako ih ima) a ako ih nema, onda jakim i tankim upredenim koncem.Danas naravno, ima mašinski upredenog konca, izuzetno tankog i jakog-hirurški konac, ali u posmatrano vreme to nije bio slučaj, konac za šivenje, onaj najtanji i najjači bio je srazmerno skup, a svilene niti pogotovo, ako ih je uopšte i bilo.

 

Koštani nastavci za ojačavanje krajeva krakova posebna su priča, u zapadnoj evropi su korišćeni, verovatno i kod nas, ali o ovome nema istorijskih podataka, čak ni u rudimentima.Naši preci su verovatno krajeve tetive naslanjali direktno na krajeve drveta luka, što je funkcionisalo na kratke staze, ali na duže verovatno nije davalo nabolje rezulteate.

 

Nasuprot nekim navodima, da je uvežban strelac morao odapeti deset do dvanaest annišanjenih strela u minutu-to nije tačno.Minut tada nije bilo moguće izmeriti.Postojala je stara mera za protok vremena-MOMENAT, koja je merila negde oko pet minuta..Uvežbani strelac, morao je nanišaniti i odapeti najmanje JEDNU strelu, DOK DRUGA NE PADNE NA TLO. Naravno, bilo je strelaca koji su uspevali da odapnu dve pa čak i više strela, dok prva ne padne na tlo.

 

Veština engleskih strelaca, jedina je ostala ovekovečena u zapadnoevropskoj poetici.Izvesni folklorni junak Robin Hud (u stvarnosti osuđeni i pogubljeni pljačkaš ) uspeo je jednom prilikom da jednu strelu rascepi drugom.Ovaj hitac se i dan danas naziva Robin Hood, mada je izuzetno redak, ali je istorijski zabeležen.Istočna tradicija, pamti naime Odisejev luk, načinjen od jelenskih rogova, koji nijedan od Penelopinih prosaca nije mogao napeti, a kamoli odapeti strelu kroz dvanaest ušica sekire.

 

Veština srednjevekovnih srpskih strelaca, ako ne u predanjima, ostala e upamćena u mitomaniji. U pesmi "Ženidba kralja Vukašina" pomine se potreba odapinjanja uspešnog hica i pogađanje jabuke-kroz prsten, a pisac Slavomir Nastasijević u svom delu "Pod slobodnim suncem" pomine ranosrednjevekovno takmičenje u streličarstvu, kada je na nekoj pristojnoj udaljenosti bio gađan orao vezan za stub. Inače, u istom delu pominje se i istorijski događaj, naime vizantijski vojskovođa Hilvur, sa početka VII veka, osetio je na svojoj koži umeće slovenskih strelaca, jer je pogođen strelom u vrat, te izdahnuo neposredno po tome.

- da je adekvatno finisiran da ne bi reagovao na spoljne uslove. Ovo podrazumeva zamascivanje i voskiranje luka uglavnom, da bi mu se vlaga odrzala na optimumu.
- da bude udoban za rukovanje, ne udara po podlaktici, nema handshock itd.
- da je luk BEZBEDAN!!!